Koje su najbolje prakse Međunarodne organizacije rada za efikasno upravljanje radnim vremenom?
Korist od organizacije radnog vremena i smanjenja broja radnih sati ponovo je potvrdila studija koju je sprovela Međunarodna organizacija rada (ILO). Sprovođenje inovativne i proaktivne politike koristiće i zaposlenima i kompaniji.
Kriza javnog zdravlja je ubrzala i transformisala organizacionu praksu kompanija širom sveta. U roku od samo nekoliko nedelja, mnoge organizacije su prihvatile rad na daljinu ili su promenile radno vreme svojih zaposlenih.
Omogućavanje veće fleksibilnosti može se pokazati pozitivnim
Nastale iz nužde, ove nove politike radnog vremena na kraju su se pokazale korisnim za one kompanije i organizacije koje su kasnije zadržale šeme. Ovo je istaknuto u izveštaju koji je u januaru objavila Međunarodna organizacija rada pod naslovom „Ravno vreme i balans između poslovnog i privatnog života širom sveta“.
„Mjere uvedene tokom krize COVID-19 pružile su nove dokaze da davanje veće fleksibilnosti zaposlenima u pogledu toga gdje i kada obavljaju svoje dužnosti može biti veoma dobra stvar i za zaposlene i za preduzeća. Ovo može rezultirati na primer boljim performansama.'
Prednosti fleksibilnosti su istaknute u ovom novom izveštaju
Na taj način, Međunarodna organizacija rada, kao deo Ujedinjenih nacija, pokazuje prednosti ovih šema. Da bi došla do ovog zaključka, organizacija je sprovela detaljnu analizu podataka iz nekoliko zemalja.
Izveštaj pokazuje da je broj sati koje ljudi rade širom sveta i dalje nejednako raspoređen, čak i nakon pandemije, pri čemu neki ljudi rade dugo (više od 48 sati nedeljno), a drugi rade kraće (manje od 35 sati).
U Evropi su radnici ranije radili u proseku od 35 do 38 sati nedeljno, sa značajnim brojem ljudi koji su radili sa skraćenim radnim vremenom i koristili „mehanizam koji radnicima omogućava dobru ravnotežu između posla i privatnog života, što rezultira poboljšanom produktivnošću“.
Fleksibilno radno vreme koje odgovara ličnim potrebama 'zaposlenog'
Organizacija je takođe ispitala različite načine na koje se radno vreme koristi. Izveštaj pokazuje da tamo gde organizacije rade na tradicionalnoj osnovi u smislu nedeljnih radnih dana i radnog vremena – što dolazi sa izvesnim stepenom stabilnosti – ovaj format se smatra donekle „suviše krutim“.
I otkriva da „fleksibilno radno vreme omogućava radnicima da sami organizuju svoje radno vreme u skladu sa svojim ličnim potrebama“. U stvari, fleksibilni programi rada se najviše koriste u severnoj Evropi (55,1%).
Pristup koji dobijaju svi koji treba da bude pravilno regulisan
Međutim, Međunarodna organizacija rada upozorava da „ova fleksibilnost može imati nedostatke kao što su neravnoteža polova i veći zdravstveni rizici“. Konačno, organizacija takođe naglašava potrebu da se osigura da rad na daljinu i hibridne radne šeme budu na odgovarajući način strukturirani, regulisani i nadgledani.
Tamo gde ovi programi nastavljaju da pomažu u očuvanju radnih mesta i olakšavaju autonomiju zaposlenih, oni „zahtevaju skup pravila i propisa koji ograničavaju njihov potencijalni negativan uticaj, kao i da obezbeđuju pravo radnika na prekid veze“.
Štaviše, pod uslovom da su ispunjeni svi uslovi, organizacija veruje da je primena strategije fleksibilnosti korist za zaposlene i kompanije.
Radno vreme i prisustvo: kako rešiti najsloženiji proces obračuna zarada
Nemamo kristalnu kuglu, ali prilično smo sigurni da su mnogi timovi za ljudske resurse stavili "Poboljšanje upravljanja vremenom i prisustvom" na vrh liste prioriteta.
Pet znakova upozorenja: kada vaše rešenje za upravljanje vremenom ne daje WOW efekat
S obzirom na to da postoje zakonski zahtevi za praćenje radnog vremena, mnoge kompanije imaju neku vrstu rešenja za upravljanje vremenom iz nužde.
Kako izvući maksimum iz vašeg sistema upravljanja vremenom: Osnažite svoje zaposlene
Transparentan i fleksibilan model rada je izuzetno važan za uspešnu implementaciju WFM sistema, ali kako takav sistem može pomoći da se zaposleni ponovo angažuju, podigne moral i zadrže kolege?